Viliem A. Tiler (William A. Tiller), Ph.D.
Počasni profesor, Univerzitet Stanforda

“U 1970, bio sam Predsednik katedre u Stanfordu i ozbiljno sam se zarekao da počnem da radim na polju duhovno-ergetske nauke paralelno sa mojom konvencionalnom naukom. Napisao sam četiri knjige iz te oblasti.

“Stvaran problem je bila informativna medicina, koja je na neki način udaljena od energetske medicine, koja je još uvek, na neki način, udljena od hemijske medicine. Hemijska medicina je ono što smo imali u prošlosti, jer shvatali smo da će – što je jednostavna metafora - ako stavimo bakterije u čašu vode i ubacimo nekoliko komadića srebra, bakterije da uginu. Ljudi su verovali da se to dešava zbog kontakta koji je dovodilo do hemijske industrije.

“Međutim, ako, ustvari, napravite identičan eksperiment u kome ćete srebro da stavite kao elektrodu u fluorescentnoj tubi i usmerite svetlost na teglu, opet ćete ubiti bakterije. To vodi u energetsko lečenje. Štaviše, utvrdili smo da, ako imate u istoj sobi teglu sa bakterijama u vodi i uključite električni aparat sa određenom namerom – onda ćete vrlo brzo ubiti bakterije. To je ustvari razmenjena informacija. A to vodi u informacionu medicinu.

“Svetlost je sačinjena od mnogo različitih energija. Tu je, neravno, električna svetlost, o kojoj svako zna. Najvši nivo ljudskog tela je sav u vezi elktromagnetne energije. Tako možete da koristite svetlost na način na koji se koristi u energetskoj medicini, naročito na akupunkturnim tačkama, da obezbedite sistematično lečenje tela.

“Ili možete da odete na viši stepen... magnetnoelektričnu energiju. To takode sadrži i aspekt svetlosti. I na svim tim višim dimenzijama postoji svetlost koja obavlja komunikaciju između različitih aspekta supstance na nivou živih bića.

“Znači, kada Erik govori o Rekonektivnom lečenju, ono što se zaista događa je da više različitih energija teče kroz iscelitelja i pacijenta. Drugim rečima, ono što hoćemo da kažemo je da to prevazilazi ono što smo nazivali lečenje energijom, da je to širi spektar energije, svetlosti i informacije.

“Došao sam do stanovišta da smo oduvek zračili i primali jedni od drugih na monogo, mnogo načina, a jedini način zakoji naša sadašnja nauka zna je elektromagnetni. Oni iz nivoa viših dimenzija nam još nisu kvantitativno pristupačni jer su instrumenti koje imamo primarno dizajnirani za električni atomsko molekularni nivo realnosti, pa su stoga ograničeni na radijaciju koja je spora ili jednaka brzini elektromagnetne svetlosti.

“Međutim, u okviru onoga što ja koristim da shvatim eksperimente na kojima sam radio proteklih 35 godina, i na kojima su i drugi ljudi radili, mnoge od tih „energija“, osećam, putuju brže od brzine svetlosti i stoga ne mogu da budu izmerene konvencionalnim instrumentima.

“Sada smo napravili instrument koji može da registruje te više nivoe realnosti na višim dimenzijama. To su tek počeci, ali na njemu barem možemo da očitavamo rezultate. To je veoma značajno, tako da možemo da počnemo da promatramo prostor u kome rade iscelitelji i da objasnimo nivo efektivnosti onoga što rade na nivou energije, u smislu kvantitativne merljivosti tog konkretnog prostora.

“Radili smo eksperiment na jednom od Erikovih seminara lečenja prošlog februara u Sedoni i rezultati koje smo dobili su bili prilično zadivjujući. Pre svega, primetili smo kada smo počeli da posmatramo sobu, što je bilo oko pet sati pre nego što je bilo ko uopšte ušao u sobu – bilo ko od Erikovih saradnika, ili sam Erik, ili pacijenti – izmerili smo viši nivo harmoničnosti nego u normalnom, uobičajenom stanju. Prostor je već bio doveden u željeno stanje! Znači, nešto se već dogodilo pre nego što su se ljudi okupili. Prostor je bio pripremljen, i to je omogućilo isceliteljima da lakše rade.

“Kako smo nastavili da promatramo prostor, našli smo da je dva dana kasnije intenzitet sadržaja efektivne enerije bio ogroman. Dozvolite mi da se izrazim tako da to bude jasnije. Ako posmatramo normalno stanje i kažemo ‘Koliki je porast efektivne temperature u normalnom prostoru, koliko bi morao da se pojača da bi dao pokazatelje kakav je bio nivo porasta količine energije na Erikovom seminaru dva dana nakon što je počeo? Odgovor je: Porast efektivne temperature u odnosu na normalno stanje bi trebalo da bude 300 stepeni Celzijusa! To je ogromno!” *

*Drugim rečima, da se radi o onome što smo do sada zvali energijom, prema pokazateljima intenziteta energije u sobi bi trebalo da bude 300 stepeni Celzijusa u sobi! - (Prim. Prev. )

“Ono što Erik radi, mi uopšte ne razumemo, ali nas dovoljno intrigira da želimo dalje da istražujemo,” kaže Mark O’Konel, MD, Internacionalni specijalista medicine i Viši pomoćnik Dekana za Medicinsko obrazovanje na Univerzitetu Majamija, Odeljenja za medicinu.

“Ja sam vrlo tradicionalan doktor,” O’Konel kaže. “Ja predajem internu medicinu. Radim na ogranku za medicinsko obrazovanje. Ja sam jedan od Dekana. Ja definitivno nisam negde u zapećku. A ovo je definitivno uzdrmalo moje ubeđenje kako telo funkcioniše – kako nastaju oboljenja.”

“Ono čemu sam lično bio svedok da se događalo sa mojim pacijentima me je, definitivno, nateralo na razmišljanje,” kaže on.

“Gde ovo sve spada? Tu definitivno postoji veza svest-telo — to niko ne može da ospori, bili vi doktor integralne medicine ili tradicionalni lekar zapadne medicine. Telo i um su jedno. Svako ko to osporava znači da posmatra.”

O’Konel se seća kako je lično nadgledao jednu od seansi Erikovih lečenja sa pacijentkinjom koji je imao ozbiljan hronični zdravstveni problem za koji je jedino rešenje bila operacija. O’Konel kaže kako je posmatrao Perla kako “maše rukama iznad nje," i kako je bio svedok da se nakon toga značajno popravilo njeno stanje.

O’Konel kaže da je, zaintrigiran time, odabrao još nekoliko hroničnih bolesnika i upitao ih je da li bi i oni želeli da pokušaju da imaju seansu lečenja sa Perlom. Za uzvrat, zatražio je da mu odgovore na neka pitanja nakon završene seanse, ali da međusobno ne diskutuju o tome šta su doživeli. O’Konel kaže da su se vratili sa očigledno sličnim izveštajima i značajnim poboljšanjem zdravstvenog stanja. Jedan od njegovih pacijenata koji je imao velike teškoće pri hodanju, počeo je da hoda okolo sa lakoćom posle nekoliko seansi sa Perlom. Jedno dete koje je imalo cerebralnu paralizu i koje nije moglo da hoda na O’Konelovoj klinici bez proteza za noge i pomoći svoje mame, je posle seanse sa Perlom bilo u stanju da trci, noseći proteze u rukama.

“Mnogi članovi naše bolnice su videli Erikov rad,” kaže O’Konel. “I skoro svi su zaintrigirani onim što su videli."

Geri Švarc (Gary Schwartz), Ph.D.

“Erik ustvari i sam želi to da razume," kaže Geri Švarc, Ph.D., Direktor medicine, neurologije, psihijatrije, psihologije i hirurgije; i Direktor Laboratorije za razvoj svesti i zdravlja Univerziteta Arizone. U laboratoriji Univerziteta za energetski sistem čoveka, čiji je bio direktor, nastavili su seriju od četiri pažljivo dizajniranih, kontrolisanih naučnih eksperimenata sa Perlom, da bi utvrdili da li je energija koju on opisuje nešto što bazična nauka može laboratorijski da dokaže.

"Jedna od stvari koja mi je sasvim jasna u vezi sa Erikom," kaže Švarc, “je činjenica da je spreman da odvoji svoje vreme i volontira da bi mi uradili eksperimente u kontrolisanim uslovima u laboratoriji i to što posvećuje tome svoje vreme ukazuje na njegovu zainteresovanost — niko ga ne terada to radi.” Zaključak ovih eksperimenata je da je energija nesumljivo stvarna, da može da se registruje, izmeri - i da je “veoma izuzetna,” kaže Švarc.

Energija vezana za Rekonektivno lečenje je, kao predmet visoko specijalizovanog testiranja u Laboratoriji za ljudske energetske sisteme Univerziteta Arizone, bila podvrgnuta kontrolisanim naučnim eksperimentima, kako tvrde Geri Švarc, Ph.D., i Linda G.S. Rusek (Linda G.S. Russek), Ph.D., bivši direktori laboratorije. Laboratorija za ljudske energetske sisteme je koristila utvrđene naučne metode da ispita oblasti um-telo medicine, energetske medicine i spiritualne medicine. Fokus ove laboratorije je bio da razotkrije šta je istinito i šta je lažno u onome što se priča u predgovoru Perlove knjige.

Švarc je profesor medicine, neurologije, psihijatrije, psihologije i hirurgije, koji je stekao zvanje Ph.D. na Harvardskom univerzitetu 1971. godine. Radio je kao asistent profesor psihologije na Harvardu do 1976. Radio je kao profesor psihologije i psihijatrije na Jelskom univerzitetu i bio direktor Jelškog Centra za psihofiziologiju i ko-direktor Jelške Klinike za bihevioralnu medicinu. “Ja sam zaista impresioniran Dr. Perlovim kredibilitetom i ozbiljnošću u ovom poslu,” kaže Švarc. “Erik je veoma iskren. Ja sam impresioniran njegovim talentima i njegovim interesvanjem za nauku. On iskreno želi da shvati šta se dešava. I, mada ima sopstvena ubedenja, kao što ih svi imamo, spreman je da podvrgne svoja ubeđenja eksperimentalnim testovima.”

Laboratorija za ljudske energetske sisteme je obavila više serija od četiri kontrolisana eksperimenta sa Perlom, kaže Švarc. Perl i dva njegova studenta su služili kao pošiljaoci a dobrovoljci su bili primaoci u ovoj studiji. Prvi test je pokazao da su osobe sa zavezanim očima mogle da detektuju energiju 83 procenta u vremenu. Drugi je pokazao da se energija ponašala kao elektromagnetski signal, kaže Švarc u svom izveštaju. Treći je pokazao da se otkucaji srca pošiljaoca, izmereni elektrokardiogramom (EKG) registruju u moždanim talasima primaoca, što je mereno elektroencefalogramom (EEG), posebno u situacijama kada je pošiljalac imao nameru da pošalje energiju. Najznačajniji je treći eksperiment, kaže Švarc, gde, bez obzira na to da li je primalac svestan energije ili ne, EKG pokazuje iste rezultate, što znači da postoji nesvesno detektovanje energije koje elektronski može da zabeleži. Treći eksperiment je zabeležio moždane talase i pokrete očiju kod 30 osoba u tri različite postavke uslova. Laboratotija još uvek anaizira podatke iz četvrtog eksperimenta.

Džon Dej (John Day), M.D.

Pre nekoliko godina, Džon Dej, MD, hirurg opšte i vaskularne hirurgije sa brojnim diplomama, odlučio je da ostavi hirurški nož i da umesto toga radi Rekonektivno lečenje. Dej je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Tjulenu 1977. i završio specijalizaciju na hirurgiji u Baltimoru, na Univerzitetu u Merilendu, pre nego što je počeo da radi kao hirurg u Bulderu, Kolorado, gde je proveo sledećih 25 godina.

Kroz sopstvena pitanja i pronalaske u svojoj dugoj karijeri, uključujući njegova privatna učenja istočnjačkih i ostalih holističkih sistema lečenja sa svetski priznatim autoritetima kao što je lični lekar Dalai Lame, Dej je odlučio da mu trenutni mentalitet u zapadnjačkoj medicini ne pruža mogućnost da radi lečenja za koja je on verovao da mogu da budu postignuta nekim drugim metodama. “Doneo sam ovakvu odluku jer sam znao da to može da me dovede do viših nivoa shvatanja. Ono može da mi pomogne da kompleksnije lečim sebe i druge,” kaže on.

Dej kaže da je tipična reakcija njegovih kolega na više holistički pristup bila: “Gde su istraživanja? Šta su dokazi?”

“To ih plaši,” kaže on. “Njihov način razmišljanja je nedovoljno fleksibilan da im dozvoli da barem saznaju više o tome. To je u suprotnosti sa njihovim kompletnim ego treningom – ono u šta su investirali energiju i novac – i čini im se da bi podcenili sebe kada bi ovo radili, a ja smatram da bi ih to samo učinilo boljim isceliteljima. Rekonektiveno lečenje bi samo pojačalo ono što mogu da ponude svojim pacijentima, čak i ako odluče da ostanu u više tradicionalnim medicinskim praksama.”